Гроф Сава Владиславић Рагузински

Гроф Сава Владиславић Рагузински био је најзначајнији Србин у Руској Империји и десна рука Руског императора Петра Великог.

Рођен је 16. јануара 1668. године у Јасенику у Херцеговини у Српској племићкој породици Владиславић и крстио га је Свети Василије Острошки у једној Српској Православној Цркви у Јасенику. Под притиском и прогоном Турских власти, Сава је са породицом напустио Јасеник и преселио је се у Дубровник.

Увек и свуда је истицао своје Српско порекло и Српски идентитет.

Из Дубровника је прешао у Цариград да би проширио своје трговачке везе и тада почиње његова невероватна прича.

Јерусалимски патријарх Доситеј који је био стуб Руске Православне Цркве на Блиском истоку, препоручио га је министрима иностраних послова Русије за које је преузимао различите тајне мисије.

Сава је успео да прибави текст тајног уговора Порте са Аустријом, Француском, Енглеском и Венецијом, што је допринело склапању Руско - Турског мира и то му је отворило пут до двора Руског цара Петра Великог којег је лично упознао у Азову 1702, године. Од тог тренутка, гроф Сава постаје десна рука Петра Великог. На Савин наговор, цар Петар Велики послао је у Сремске Карловце прву граматику и буквар које је донео Максим Суворов што је означило настанак прве Српске школе у Сремским Карловцима, редовно је слао на поклон књиге, реликвије и новац Српским Манастирима.

Као трговац путује у Москву, али убрзо се враћа у Цариград као дипломатски и трговачки представник Русије заједно са грофом Петром Толстојем (Родоначелником породице Толстој из које су потекли чувени писци Лав Толстој и Алексеј Толстој).

У Цариграду је откупио младог роба из Етиопије Ибрахима Ханибала да би га спасао ропства и послао га је на двор у Русији Петру Великом. Ибрахим Ханибал је био прадеда Руског књижевника Александра Пушкина који важи за најбољег Руског песника и оца модерне Руске књижевности.

Гроф Сава је закључио војни савез са Молдавијом у Јашију и мир са Турским султаном на Пруту.

Гроф Сава Владиславић је основао Руску тајну обавештајну службу и утемељио је њен начин рада, због свог изузетног рада у корист Русије Петар Велики му је поклонио дворац у Москви и право слободне трговине на неограничено време.

Гроф Сава Владиславић је цело време неговао контакте са Србијом и Српским народом, помагао је Српским устаницима у данашњој Црној Гори у борбама против Османлијског царства.

Постао је представник Русије у Риму где припрема конкордат између Русије и Ватикана и набавља бројна уметничка дела за Руску Империју. У Санкт Петербургу престоници Руске Империје у време Петра Великог, Сава је имао раскошну кућу која је постала део Руског музеја "Ермитаж", који је један од највећих на свету и у којем се и дан данас налазе бројна уметничка дела која је он набавио и пренео у Русију. У Риму, од Папе Климента XI добио је на поклон Античку статуу непроценљиве вредности "Венера из Тауриде" која се данас налази у Ермитажу.

Када је Италијанска уметничка сцена одбацила композитора и виолинисту Антонија Вивалдија, гроф Сава га је примио у свој дом у Венецији, обезбедио му је финансијска средства и постао је му мецена. Антонио Вивалди му је посветио чувене концерте "Четири годишња доба" и чувену оперу "Истина у искушењу" у знак захвалности грофу Сави Владиславићу.

Потом Саву упућују на најважнију дипломатску мисију живота у Сибир да разреши вишевековне територијалне сукобе између Русије и Кине. Одлази у Кину где у Пекингу захваљујући њему долази до закључења и дан данас важећег Кјахтинског споразума 1727. године, потписаног на реци Бури 1728, године. Ово је најважнији међународни споразум између Русије и Кине који се односи на њихово разграничење и важи и дан данас. Овај споразум је написао, мапу нацртао и њихове границе је одредио гроф Сава лично чиме је решио вишевековне територијалне сукобе између Русије и Кине. Његовим посредством је настала прва Православна Црква у Пекингу.

Савин одговор на Руске критичаре у вези са Кином да је бављење Кином бацање новца на улицу, настала је и дан данас позната и често коришћења изрека у Русији "Ко не баца новац на улицу, неће га никада ни наћи".

Гроф Сава Владиславић је у Сибиру основао град Троицкосавск назвавши га тако у славу Свете Тројице и Светог Саве. У њему је подигао Српски Православни Храм назвавши га Црква Светог Саве Немањића. Данас се овај град назива Кјахта (Кяхта).

Био је пријатељ Кинеског цара и једини је Европљанин без царске титуле који је примљен у Забрањени град у Кини са свим царским почастима. У Пекингу је основао амбасаду Русије која и дан данас по површини и грандиозности не постоји слична амбасада на свету.

Желео је бити сахрањен у Српском Православном Манастиру Савина у Херцег Новом у којем је одредио своје гробно место, али судбина је хтела другачије.

Умро је 17. јуна 1738. године у Санкт Петербургу. Сахрањен је у царској гробници у крипти Благовјештенске Цркве Александро-Невске лавре у Санкт Петербургу у Русији.

Нема те књиге, филма или серије који би могли описати невероватни живот овог невероватног СРБИНА!🇷🇸🙌🏻🇷🇺