Budite mirni i budni: pustinja je učionica nežnosti.

Ne odustajte od dobrog ni kad izgleda malo i nevažno.

Ne bacajte bisere pažnje u bučne pijace taštine.

Ne otimajte se za prvo mesto: ko stoji niže, vidi dalje.

Ne lepite na ljude nalepnice koje će bol u njima tek pojačati.

Pravda hodi tiho: možda je ne čujete, ali ćete je prepoznaćete po plodu.

Ne hranite srce osvetom; gorčina traži još, a nikad se ne zasiti.

Kad vas sustigne umor, stanite uspravno i dišite kao molitvu.

U siromašnima Gospod ostavlja poštansko sanduče za milost.

Ne bojte se tame: svetlost ne zavisi od broja sveća.

Gledajte jedni druge kao dar, ne kao projekat ili prepreku.

Kad govorite, govorite malo; kad slušate, slušajte celu osobu.

Ko sadi tišinu, ubira razumevanje.

Ko nosi oprost, olakšava nebo iznad mnogih glava.

Zapamtite: pustinja ume da govori bez reči, a učionica nežnosti se uči hodajući.

Neka vam čednost čuva vrata srca kao trezven stražar.

Ne pregovarajte sa lažima, ni kad dolaze odevene u reklame.

Učite radost od malih znakova: zrno vode u kamenu, pogled koji greje.

Ne zavidite moćnima; vlast je kratkog daha, a duša je dugog puta.

Poverite imena Onome koji zove: ko je pozvan, nikada nije sam.

Mir nije roba: kad ga delite, umnožava se.

------ Autor je Nikola Kitanović, moj veliki prijatelj iz Novog Sada. Sjajan pjesnik i predobra duša.