Можда време оставља трагове на лицу,можда коса мало посребрени и године се нижу једна за другом,али ко је рекао да са годинма мора остарити душа?Зрелост за мене није одустајње од оне девојчице која још увек живи у мени.Могу бити одговорна,снажна и свесна живота,а опет се смејати гласно без разлога,плесати када ми се плеше сањати велике снове и радовати се ситницамаПонекада направити неко своје лудило,не желим живети према броју година у личној карти,не желим се смањивати да би другима изгледала"примерено својим годинама".Желим живети онако како осећам,јер године нека слободно узимају младост,али нека ми никада не одузму радост из срца. Није важно колико година имамо,важно је колико живота још увек носимо у себи.

Разговори са душом.