Hej drugari, Nekako tužna subota. 🤍 Kako bi reagovali kada bi vaš pas od 16 godina starosti počeo da odlazi u vašim rukama…Prosto od starosti. Da osetite da ima potrebu da budete uz njega, jer samo vi možete da mu pružite tu sigurnost.

Ja se cepam. 16 god je pola mog zivota sa njim, a i naša porodica. Kažu ma to su životinje.

Nisu, oni su deo naše svakodnevnice, oni su nas čekali i kada niko ne bi, oni su mahali repićem i gledali pravo u oči ako bi smo bili tužni, uplašeni, bolesni. Oni su pravili gluposti i znali su to vrlo dobro, ali joj oprostili smo im sve.

Kada uzmemo životinju, moramo biti spremni i dužni da je vaspitamo, poštujemo, volimo. Oni nemaju nikoga osim nas. Oni ne znaju drugo osim da vole bezprekomerno.

I ja ću biti tu uz njega, do poslednje sekunde, i ako je ovo najteža stvar koji sam ikada morala da uradim. Dugujem mu to 🖤🐕🐾