Objavio/la @daki_ns021
Jednog sunčanog jutra, na obali Dunava kod malog Vojvođanskog sela, bogati biznismen u skupom odelu šetao je plažom. Ugledao je ribara koji je upravo izvukao čamac na pesak, seo pored njega i lenjo pušio lulu, gledajući talase.
Biznismen priđe i upita ga:
– Zašto si već završio ribolov? Sunce je tek izašlo, mogao bi da uloviš još ribe!
Ribar slegnu ramenima:
– Imam dovoljno za danas. Dovoljno za porodicu, dovoljno da prodam na pijaci.
– Ali čoveče – reče biznismen uzbuđeno – ako bi radio ceo dan, ulovio bi više ribe, prodao više, zaradio više novca! Onda bi mogao da kupiš veći čamac, zaposliš ljude, imaš flotu čamaca…
Ribar ga pogleda radoznalo:
– Pa šta onda?
– Onda bi zaradio još više! Kupio bi kuću, auto, putovao po svetu, živeo kao kralj!
– A posle toga? – upita ribar mirno.
– Pa onda bi mogao da se penzionišeš, dođeš na ovu plažu, sedneš pored čamca, pušiš lulu i gledaš talase bez brige…
Ribar se nasmeši i reče:
– Pa upravo to sad radim.
Biznismen je ćutao neko vreme, a onda ćutljivo seo pored ribara.
Godinama kasnije, kada je biznismen ležao u bolnici, okružen skupim aparatima koje je novac mogao da kupi, ali ne i zdravlje koje je izgubio jureći za još više, setio se ribara.
Ribar je i dalje svako jutro izlazio na vodu, vraćao se kada mu je bilo dovoljno, igrao se sa unucima, večerao sa porodicom i spavao mirno pod zvezdama.
Jer sreća nije u tome da imaš sve – već da ceniš ono što imaš dok još imaš zdravlje da to uživaš.
Novac može da kupi mnogo toga, ali ne može da vrati izgubljeno vreme, ljude, ni zdravlje. Male stvari i miran život često su prava sreća – samo ih treba prepoznati na vreme.
Dalibor
