Objavio/la @trifunovichmarco
У самом срцу Париза близу Јелисејских поља налази се улица која је посвећена Српском краљу Петру I. Карађорђевићу која представља невероватан историјски преседан.
Авенија Петра I. од Србије пролази кроз 16-ти округ Париза и простире се све до улице Џорџа V.
На адреси Петра I. од Србије број 10, налази се Палата Галијера (Palais Galliera) у којој је смештен Музеј моде града Париза (Musée de la Mode de la Ville de Paris).
Француске власти су ову улицу званично именовале 14. јула 1918. године, на један од највећих Француских националних празника "Пад Бастиље", усред Првог светског рата у знак огромног поштовања према Српском краљу Петру I. Карађорђевићу, пожртвованости Српског народа и херојству Српске војске у Првом светском рату.
Српски краљ Петар I. Карађорђевић је умро тек три године касније 16. августа 1921. године, а то значи да је ова улица добила име према владару једне стране државе док је он још увек био жив што је част и преседан који се скоро никада не виђа у целом свету.
У Паризу је у 16-ом округу такође подигнут и споменик краљу Петру I. (Ослободиоцу) Карађорђевићу и његовом сину краљу Александру I. (Ујединитељу) Карађорђевићу који представља заједничку споменичку композицију.
Споменик је откривен 09. октобра 1936. године, на другу годишњицу Марсељског атентата.
Краљу Петру I. је подигнуто и спомен - обележје у Орлеану где је се борио као добровољац на страни Француске током Француско - Пруског рата 1870/1871. године.
Краљ Петар I. је похађао колеџ Сент Барб (Collège Sainte-Barbe) у Латинској четврти у Паризу, а потом и војну школу Сен-Сир (ESM Saint-Cyr).
Краљ Петар I. је добровољно приступио у Француску Легију странаца 1870. године, под псеудонимом Пјер Кара (Pierre Kara) скривајући свој прави идентитет. У Легији странаца је стекао чин поручника и остао је упамћен као једини краљ који је икада био припадник Француске Легије странаца у историји њеног постојања. У музеју Француске Легије странаца у Марсељу се налазе име и биста Српског краља Петра I.
Борио је се као добровољац у бројним тешким борбама на страни Француске у Француско - Пруском рату јер је Француску сматрао браниоцем демократије од Пруског империјализма. За учешће и храброст у овом рату, Француска га је одликовала и споменицом и медаљом из Француско - Пруског рата.
Током битке код Седана, краљ Петар I. је био рањен у руку, а касније за време његове владавине у Србији је Српски лекар Никола Крстић направио рендгенски снимак његове шаке на којем се види метак којим је био рањен. Био је то први рендгентски снимак направљен у Србији 1905. године.
Борио је се и у бици код Вилерсексела 1971. године у којој је рањен и имао је истакнуту улогу у бици код Орлеана.
Због учешћа у многобројним тешким борбама на страни Француске, због борбе за Француске идеале слободе као и због изузетно исказане храбрости - Француска га је одликовала Француским највишим националним орденом и официрским Крстом Легије части.
Храбро је се борио у рату од самог почетка, па до самог краја.
У узмаку Француске војске у једном сукобу, краљ Петар I. бранећи Француску заставу је доспео у Немачко заробљеништво и био је заточен у једној Немачкој тврђави. Тамо је затекао Немачког пешадијског поручника и заповедника тврђаве Павла Штурма који је за разлику од других Немачких заповедника поступао према ратним заробљеницима људски, човечно и хумано. Када је Павле Штурм открио да се међу Француским заробљеницима налази и један Србин па још престолонаследник, скривао је његов идентитет од Немачких власти и војске. Павле Штурм је упознао краља Петра I. у тој тврђави и поверио му се да је и он Лужички Србин. Тако је започето пријатељство два Србина које је судбина поставила на две различите ратне стране, а која ће их касније ујединити у Великом рату.
Током Немачког заробљеништва, краљ Петар I. је приликом бекства по најгорој зими скочио са Немачке тврђаве у којој је био заточен у реку Лоару и кроз кишу метака које су Немачки војници испуцали на њега приликом бекства, успео је да преплива на обалу и да побегне из заробљеништва. Том приликом, Павле Јуришић Штурм није хтео да пуца на свог Српског сународника. Тада је краљ Петар I. добио реуматизам који ће га подсећати на ову авантуру до краја његовог живота.
Када је 1903. године ступио на Српски престо, краљ Петар I. је у Београду затекао Павла Јуришића Штурма и одмах га је именовао за свог ађутанта.
Тако је настављено једно давно започето Српско пријатељство као и велика војничка каријера великог Српског команданта Павла Јуришића Штурма који је био генерал Српске војске током Балканских ратова и у Првом светском рату.
Српски краљ Петар I. (Ослободилац) Карађорђевић и Српска народна хероина Милунка Савић коју су Французи називали "Српска Јованка Орлеанка", представљају мост пријатељских односа и повезаности Србије и Француске као и стуб пријатељства између Српског народа и Француског народа!
🇷🇸🤝🏻🇫🇷
