Боже помози Стајао је човек на раскршћу свога живота. Испред њега су се пружала три пута, а ниједан није изгледао лак. Небо је било тешко од облака, ветар је носио прашину, а у срцу му се настанила сумња. Гледао је час у један пут, час у други, па у трећи. Није знао куда да крене. Стојао је тако дуго да су му ноге утрнуле, а мисли се запетљале као старо клупко конца. „Шта ако погрешим?“ питао је сам себе. Страх га је везивао чвршће него што би то могао било који ланац. Желео је знак, нечију руку да га поведе, нечији глас да му каже којим путем треба да иде. У тренутку немоћи подигао је поглед ка небу и тихо прошапутао: „Боже, помози.“ И баш тада, ништа се чудесно није догодило. Небо се није отворило. Није се зачуо глас са висине. Ниједан пут није засјао јачом светлошћу од других. Али се нешто променило у њему. Схватио је да речи „Боже помози“ не значе: „Нека неко иде уместо мене.“ Оне значе: „Не одустајем.“ Направио је први корак. После неколико корака схватио је још нешто. „Боже помози“ значи: „Идем напред.“ Пут је и даље био тежак, али више није стајао у месту. Када је наишао на стену која му је препречила пролаз, помислио је да је дошао до краја. Али је, обилазећи препреку, открио стазу коју раније није видео. Тада је разумео: „Боже помози“ значи: „Постоји пут.“ После много хода стигао је до закључаних врата. Чинило се да су непремостива. Многи су се окренули и вратили назад. Али је он наставио да тражи. И недалеко од врата, у трави, пронашао је зарђали кључ. Тада је схватио: „Боже помози“ значи: „Постоји кључ.“ Године су пролазиле, а човек је постајао мудрији. Све јасније је схватао да Бог не носи човека кроз живот као дете у наручју. Даје му снагу за корак, светлост за пут и наду да не стане. Када се једнога дана осврнуо за собом, видео је да су највећа чуда у његовом животу настала онда када је након молитве кренуо, а не онда када је седео и чекао. Тада је рекао: „Сад знам шта значи Боже помози.“ Не значи да стојиш и очекујеш чудо. Не значи да тапшеш у месту и жалиш се на судбину. Не значи да чекаш да се врата сама отворе. „Боже помози“ значи: устани и крени. Јер Бог показује пут ономе ко хода, а не ономе ко стоји. Ко направи корак, пронаћи ће стазу. Ко потражи кључ, отвориће врата. Ко не одустане, стићи ће тамо где је мислио да никада неће моћи. И зато, кад год ти буде тешко, немој само рећи: „Боже помози.“ Реци то и направи корак. Јер молитва без корака остаје жеља, а молитва праћена делом постаје пут.

Далибор