Ђорђе Шагић (George Fisher)

Ђорђе Шагић (George Fisher) био је први Српски емигрант у Сједињеним Америчким Државама и један од 200 најзначајнијих Американаца у историји САД-а.

Рођен је 1795. године у Стоном Београду (Град у Мађарској) у Српској Провославној породици. По очевој жељи, уписао је Карловачку Богословију у Сремским Карловцима коју је напустио да би се прикључио Првом Српском устанку у којем је учествовао у многим борбама у одбрани Београда (Србија).

Након завршетка Првог Српског устанка, напушта Србију и одлази у Аустрију, а затим је се у Хамбургу укрцао на брод за Америку. Власници брода на којем је се нашао су хтели да га продају као роба, када су га питали да ли је можда рибар (Fisher) само је климнуо главом и тако настаје његово лажно презиме "Fisher" које му спашава живот.

Преко Филаделфије долази у тадашњи Мексико где учествује у оснивању Јорске масонске ложе. Постао је држављанин Мексика и цариник у Мексичком заливу, али је дошао у сукоб са колонистима због чега напушта царинску службу.

Основао је и постао уредник либералистичких новина Mercurio del Puerto de Matamoros у Матаморосу.

У Њу Орлеансу (New Orleans) је организовао покрет против централистичке владе са циљем револта у источним крајевима Мексика.

1837. године, постао је комисијски агент у Хјустону (Houston).

1839. године је постао судија Тексаса.

1840. године, постаје члан градског одбора Хјустона.

1843. године, постаје мајор у милицији Тексаса.

Путовао је у Панаму и Калифорнију као представник Тексаса и служио је у различитим градским одборима Сан Франциска.

Доласком у Калифорнију, залагао је се и постао је оснивач првих Српских организација и Српских Цркава у Калифорнији.

У међувремену, бавио је се увозом свиле и женске гардеробе из Европе и тако упознаје будућу супругу Елизабет Дејвис (Elizabeth Davis) кћерку богатог плантажера и привремено је се настанио код њених родитеља у Мисисипију.

Залагао је се и борио за укидање ропства као и за ослобођење Афроамериканаца.

У Тексасу је организовао и учествовао у побунама против централистичке владе и постаје један од лидера Тексашке револуције 1835/1836, године.

Командовао је војском која је освојила територије Тексаса (Texas) и Новог Мексика (New Mexico), нацртао је њихове мапе, одредио границе и анексирао их САД-у.

Успео је да избави из затвора у главном граду Мексика (Ciudad de México) Стивена Остина (Stephen Fuller Austin) којег називају "Отац Тексаса" (Father of Texas).

Учествовао је у Грчком рату за независност 1821/1830 године, позивао је Европљане и Американце да помогну Грцима у борби за независност од Османског царства.

1870. године, именован је за амбасадора САД-а у Грчкој.

Умро је у Сан Франциску 1873. године где је сахрањен на Православном гробљу. На дан његове сахране, топови са Алкатраза су испалили почасни плотун у његову част, а заставе широм Сједињених Америчких Држава су биле спуштене на пола копља.

Његови потомци и дан данас живе у САД, сећају га се и негују своје Српско порекло.

Сједињене Америчке Државе га сврставају у 200 најзначајнијих Американаца у историји Сједињених Америчких Држава.

Био је један од градитеља Америчке нације и њених граница.