Objavio/la @trifunovichmarco
Афанасије Стојановић је био Српски револуционар из Ваљева и једини учесник Париске комуне у Француској међу свим народима Јужних Словена, који је 1871. године тешко рањен на барикадама током борби.
Рођен је 1850. године у Ваљеву у Кнежевини Србији. Након завршене гимназије у Београду одлази у Швајцарску где је студирао економију на економском факултету у Цириху. У Цириху је постао присталица анархистичке идеје под утицајем Руског анархисте Михаила Бакуњина. Из Цириха је са групом студената отишао у Париз да се бори за комуну. За време Паришке комуне 1871. године је активно учествовао у борбама на барикадама где је исказао велику храброст када је имао само 21 годину и тешко је рањен. Након рањавања се враћа у Швајцарску, а затим у Србију.
1889. године је осуђен у Ваљеву као уредник листа >>Ваљевски глас<<, а касније је поново осуђен због својих револуционарних идеја најпре на 1 годину затвора, а затим на 5 година затвора у Београдској Калемегданској тврђави.
1896. године је напустио Србију и прешао је у Црну Гору, а из Црне Горе је прешао у Аустрију и потом у Француску, а потом је 1903. године прешао у Русију где је се стално настанио у Петрограду (Данашњи Санкт Петербург) где је се запослио у Државној контроли у којој је радио и током периода Монархије и током периода Совјетског Савеза све до 1920. године када је се тешко разболео.
Тешко болестан, Афанасије Стојановић је написао и послао писмо тадашњем лидеру СССР-а Владимиру Лењину у којем говори о свом револуционарном раду и тражи безплатну возну карту трећег разреда од Русије преко Кијева или Одесе до Србије желећи да умре у Србији и да буде сахрањен у Ваљеву.
Тешко болестан и стар, Афанасије Стојановић није успео да се врати у Србију. Умро је 1923. године у Совјетском Савезу. Сахрањен је у Руском граду Сарапул уз војне и друге почасти које су до тада указиване само револуционарима, а његов посмртни ковчег је био прекривен заставом СССР-а.
Његова породица је се вратила из Русије у Србију 1924. године у родни град Ваљево.
